Дечија недеља 2019.

ОШ“Стеван Синђелић“ Велики Поповић Бр: Датум: РАСПОРЕД АКТИВНОСТИ У ТОКУ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ 7.-11. ОКТОБАРА Школска 2019/2020. Год ПОНЕДЕЉАК 7.10.2019. ОТВАРАЊЕ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ - Упознавање ученика са општим циљевима дечије недеље, скретање пажње јавноси на права и потребе деце, указивање на одговорност коју породица, школа и њене институције имају у заштити деце. .. - Предавање за ученике свих разреда; - Промоција дечије недеље кроз презентацију у холу школе; ПОНЕДЕЉАК 7.10.2019 -Спортсака такмичења за ученике петог и шестог разреда (мали фудбал)- дечаци мешовитеекипе УТОРАК 8.10.2019. СЕДНИЦА УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА „Ми и медији-моје правона изражавање“ - Изложба ликовних радова - - Презентација за ученике млађих и старијих разреда –„Два триклика до корисних информација“. УТОРАК 8.10.2019. -Спортска такмичења ученика од 1. до4. разреда у матичној школи (штафетна такмичења и игре са лоптом, мали фудбал, између две ватре) СРЕДА 9.10.2019. ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА „Права деце у Србији 30 година након доношењаКонвенције о правима детета“ - Посета представницима локалне самоуправе који се баве заштитом и бригом о деци, пријем, представљање, разговор, предлози размена знања и искуства. - Представа за ученике свих разреда СРЕДА 9.10.2019 - Такмичења у атлетским дисциплинама - штафетно трчање – истрчавање деоница од 60 м ученици шестог и седмог разреда. ЧЕТВРТАК 10.10.2019. ДОБРА ИГРАЧКА - Ревија играчака које су направ љена од рециклираног материјала; - Креативне радионице; - Јесењи крос – Трка за сећније детињство - Караоке шоу; ЧЕТВРТАК 10.10.2019. Спортска такмичења (одбојка, мали фудбал) за ученике седмог и осмог разреда . ПЕТАК 10.10.2019. ДЕЧИЈЕ СТВАРАЛАШТВО - Дружење деце/ ученика различитих узраста - Спортска такмичења ПЕТАК 10.10.2019. Спортска такмичења за ученике млађих разреда у иструреним одељењима (мали фудбал, између две ватре). Тим за реализацију Дечије недеље Тим за реализацију Дечије недеље: Виолета Љубисављевић, педагог Бојан Томић , библиотекар Весна Миладиновић, наставник Милена Голубовић, наставник Лела Јовановић, учитељ Представници ученичког парламента Дечја недеља Да право свако - дете ужива лако! 30 година Конвенције о првима детета Традиција обележавања Дечје недеље у свету и код нас је веома дуга. На нашим просторима Дечија недеља се обележава од 1934. године а од тада до данас, програмски циљеви се развијају и мењају, пратећи стварне проблеме и анализирајући потребне промене у овој области, као и сензибилишући јавност на пуно остваривање дечијих права. Ова манифестација на иницијативу организације Пријатељи деце Србије, која је дугогодишњи актер ове манифестације, која је дефинаисана законом о друштвеној бризи о деци. Дечја наедеља се традиционално обележава у првој недељи октобра у циљу скретања пажње јавности на децу и младе на потребе и права деце и младих у породици, друштву и локалној средини, на њихова права да одрастају у што бољим условима , на једнаке шансе за развој и отварање свих својих потенцијала. Програм активности дечје недеље чини низ акција н а републичком и локалном нивоу широм Србије уз пуну партиципацију деце и младих. Посебно је акценат на децу из осетљивих група, села.....обезбеди квалитетно образовање и могућност остваривања свих права деце. У школи „Стеван Синђелић“ програм упознавања ученика са Повељом дечјих права реализује се кроз часове ГВ-а и кроз различите активности дечје недеље. Програм упознавања ученика са Повељом дечјих права има за циљ: - Да олакша ученицима процес адаптације на школску средину и подстиче социјалну интеграцију и развије односе другарства и сарадње са вршњацима и одраслима; - Да подстиче развој сазнања о себи, сопственим осећањима и потребама, самопоштовања и самопоуздања; - Да прошири знања и умења ученика за решавање индивидуалних проблема, учење техника за преовладавање непријатних емоционалних стања, учење видова самопотврђивања, без агресивности и уважавања других; - Да подстиче социјално сазнање, разумевање и прихватање међусобних разлика; - Да подстиче ученике за активну партиципацију у животу школе; - Да утиче на развој основних људских вредмпсти. О КОНВЕНЦИЈИ ДЕЧЈИХ ПРАВА Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1948. године Универзалну декларацију о људским правима. Овај документ подразумевао је и права детета. Посебне потребе детета изискују и посебну пажњу те су Уједињене нације 1959. године усвојиле Декларацију о правима детета. Декларација (изјава) нема законско, правно дејство, већ представља моралну обавезу. Конвенција је једна врста закона, уговор који правно обавезује земље које га потпишу или „ратификују“. Стога је 20. новембра 1989. године Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета. Она је ступила на снагу 1990. године. Конвенција о правима детета је уговор Ујенињених нација који прецизира која све права припадају деци. Она поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Конвенција је универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва права детета, уместо да се права детета решавају низом међународних закона и договора. Она почива на четири темељна принципа: Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права и групишу се у 4 групе права. Право на опстанак – обухвата право на живот и право на задовољавање основних егзистенцијалних потреба ( исхрана, кров над главом, адекватни животни стандард, медицинску негу). Право на развој – укључује све оно што је важно за нормалан потпун развој свих потенцијала детета (право на образовање, на игру, , слободно време и рекреацију, на културне активности, на приступ информацијама и слободу мишљења, изражавања и вероисповести). Заштитна права – траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања и злостављања (дечји рад, сексуална и економска злоупотреба деце у оружаним сукобима, брига о деци избеглицама, малолетничка деликвенција, насиље и физичко злостављање). Партиципативна права – даје деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице (право на слободно изражавање свог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу, право на удруживање и мирно окупљање). Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права . Конвенција има за циљ унапређивање положаја деце у друштву, при чему се наглашава да је свако дете пре свега појединац којем припадају људска права од рођења. Она садржи све врсте дечјих права која су међусобно испреплетена. Не постоји више или мање важна права, јер сва заједно чине целину. Имам право... - Право да будем дете до 18 година - Право да растем и развијам се - Право да будем са својим родитељима - // да живим у својој земљи - -// да своје мишљење изразим слободно - // да се дружим са другом децом - // да будем информисан - // да будем заштићен од насиља - // да се лечим кад сам болестан - // да се образујем - // на слободно време - // да будем заштићен/а од трговине људима, отмице - // да знам која су ми права....... Дечја права су израз признања заједнице о постојању посебних потреба деце. Тим за реализацију Дечије недеље ОШ“Стеван Синђелић“ Дечја недеља Да право свако - дете ужива лако! 30 година Конвенције о првима детета Традиција обележавања Дечје недеље у свету и код нас је веома дуга. На нашим просторима Дечија недеља се обележава од 1934. године а од тада до данас, програмски циљеви се развијају и мењају, пратећи стварне проблеме и анализирајући потребне промене у овој области. У нашој школи програм упознавања ученика са Повељом дечјих права реализује се кроз часове ГВ-а и кроз различите активности дечије недеље. Конвенција о правима деце садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права . Конвенција има за циљ унапређивање положаја деце у друштву, при чему се наглашава да је свако дете пре свега појединац којем припадају људска права од рођења. Она садржи све врсте дечјих права која су међусобно испреплетена. Не постоји више или мање важна права, јер сва заједно чине целину. Имам право... - Право да будем дете до 18 година - Право да растем и развијам се - Право да будем са својим родитељима - // да живим у својој земљи - -// да своје мишљење изразим слободно - // да се дружим са другом децом - // да будем информисан - // да будем заштићен од насиља - // да се лечим кад сам болестан - // да се образујем - // на слободно време - // да будем заштићен/а од трговине људима, отмице - // да знам која су ми права....... Дечја права су израз признања заједнице о постојању посебних потреба деце. Тим за реализацију Дечије недеље ОШ“Стеван Синђелић“ „Школа као породица“ Данас ћемо разговарати на тему: „Однос између ученика и наставника“ . Дебата је покренута на иницијативу ученика 7. И 8. Разреда . Ученици су настојали да сагледају већи број проблема у школи , стога позивају своје наставнике да се укључе у дебату како би заједнички радили на смањењу ових проблема. Циљ ове дебате био би:“ Упознавање ученика и наставника са постојећим проблемима школе и могућностима њиховог превазилажења“. Ученици су вољни да са оваквим радом наставе, наравно ако постоји интересовање од стране наставника. Па у том случају најављују следећу дебату на тему: „ Зашто ученици изостају из школе“ како смањити број изостанака. Ученици захветају нову улогу настави, не улогу посивног посматрача, улогу субјекта у настави. У неким ранијим периодима развоја школе па и данас још увек је присутно да је наставник водећи фактор у настави, субјект у настави. Он је тај који поучава, васпитава, објашњава, демонстира, захтева, проверава оцењује. Савремена дидактика и педагогија и школа настоје да ученик добије нову улогу у настави тј. улогу субјекта. То значи да ученик мора мислити, у бити активан у процесу стицања знања. Ученик се мора оспособити за процес самообразовања тј. доживотног учења. Данашња школа се веома често приказује као нехумана, у таквој школи трпе и ученици и наставници зато такву школу треба мењати. 1. Које особине красе једног успешног наставника? ( КО жели да каже које то особине красе једног успешног наставника, толеранција, , смисао за хумор, уредност, стручност, , другарски однос, непристрасност, доследност,...) 2. Шта чини успешног наставника, стручна оспособљеност , или начин преношења знања? (утиче на развијање љубави према том предмету, на бољу процену знача ученика,, бољу организацију часа, исл. ) 3. Да ли се у школској пракси дешава да се преступ појединца колективизује? 4. Шта мислите о одевености ученика и наставника. 5. Да ли ученици остварују бољи однос са млађим или старијим наставницима? 6. Да ли се компјутери корист само на часовима информатике и ли и на осталим часовима. 7. Да ли се у школи користе расположива наставна средства у довољној мери. (да ли је настава очигледна ) 8. Да ли постоји пристрастност наставника при оцењивању ученика? 9. Да ли имате податак да је у последњих 8 година само 2 ученик поновио разред 2007 и 2012/2013