О нама

Основна школа у Великом Поповићу поносно носи име једног од највећих јунака које је изнедрила мајка Србија у својој дугој борби за ослобођење, ресавског војводе СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА.
То је школа где деца не само стичу знања и умења из одређених области, већ се и друже, играју, певају, забављају.
Но, није увек било тако.
Некада су деца из Великог Поповића, средином и у другој половини XIX века, пешице похађала школу у Медвеђи која је основана 1839. године, три године пре школе код манастира Манасије и која је према подацима најстарија школа у Горњој Ресави.
На основу закона о основним школама донетог 1881. године, похађање школе је постало обавезно. Школска година траје од 1.августа до 30. јуна. Исте године, 18. марта 1881. , донесена су Правила о грађењу школа и школском намештају, и предвиђено је отварање школе у местима која до тада нису имала школу, између осталог и у Великом Поповићу.
У званичним документима постоје различити подаци о томе када је школа почела званично са радом.
Из извештаја школског надзорника након обављеног прегледа основних школа у округу ћупријском 1883. године види се да је у међувремену повећан број школа на овом подручју. Између осталих отворене су школе у Дворишту, Великом Поповићу и Деспотовцу.
Први званични податак о броју уписаних ученика у школу у Великом Поповићу датира из 1887. године па неки тврде да је тада школа почела са радом. С обзиром да су деца из овога села до тада похађала школу у Медвеђи, прве школске године у новоотвореној школи уписани су ђаци од првог до четвртог разреда. У први разред је уписано 23 ученика и 1 ученица, у други разред 23 ученика и 3 ученице, у трећи разред 18 ученика и 3 ученице и у четврти разред 9 ученика и 3 ученице. Укупно је прве године било уписано 86 ученика.
Првих година двадесетог века у школи су се учили следећи предмети: наука хришћанска, српски језик, рачун, лепо писање, цртање, земљопис, познавање човека и јестаственица, српска историја, слованска историја, гимнастика.
Школа за време Првог светског рата није радила. У њеној згради су боравили бугарски војници и потпуно уништили њену унутрашњост.
Након паузе од пет година, школа поново почиње да ради 1. септембра 1919. године. Нова школска зграда која се и данас налази у дворишту школе и служи својој сврси, саграђена је 1923. године.
Године 1929/30. доноси се нов закон по коме сва деца која напуне седам година морају похађати школу. У школи се изучавају: наука о вери са моралним поукама, народни језик, народна повест, земљопис, рачун са основама геометрије  и геометријског цртања, познавање природе, привредна знања, хигијена, домаћинство, ручни рад, цртање, лепо писање, певање, телесне вежбе (по соколском систему).

И у отежаним условима рада, за време II светског рата, школа ије прекидала са радом. После рата, 1964. године, при школи се отварају аналфабетски течаји за описмењавање становништва, али су они слабо посећени.
Од школске 1956/57. заведено је обавезно осмогодишње школовање и деца из околних села почињу да похађају школу у Великом Поповићу.
Првог јануара 1964. године, одлуком Скупштине општине Деспотовац формирана је матична школа у Великом Поповићу са издвојеним одељењима школе у Балајнцу, Богави, Брестову, Јасенову  Медвеђи. Први управитељ школе био је Живомир Филиповић, тадашњи учитељ.

Данас је основна школа у Великом Поповићу једна савремена просветна институција која има 21 одељење у шест месних заједница. Школу похађа око 300 ученика. Наставу изводи 19 професора, 13 наставника. Школа има директора, секретара, педагога, шефа рачуноводства, библиотекара, домара и осам помоћних радника. Настава у матичној школи се изводи у савременој згради изграђеној 1989. године. У школи постоји савремени кабинет за информатику са 25 рачунара новије генерације, библиотека са преко 8.000 књига, школска трпезарија, асвалтирано игралиште.... Сва издвојена одељења школе су опремљена лап-топ рачунарима и видео-бимом.
Школа ће и даље настојати да побољшава услове рада и учења како би се ученици у школи осећали што пријатније и како би лакше овладали новим знањима и умењима.